Španski Metar 2012


SUDBINE I STRASTI

Španski metar stigao je do svog petog izdanja. To mu je prvi u, nadamo se, dugom nizu jubileja. Prvi put na festival stići će gosti iz Španije: reditelj i scenarista Monćo Armendariz i producentkinja Pui Oria. Prvi put na programu ćemo imati vestern i to špageti, Blektorn Matea Hila i prvi put delo Karlosa Saure. Reč je o filmu Sedmi dan koji smo pokušavali da dobijemo od osnivanja festivala i iz koga je nastao i moto ovogodišnjeg Španskog metra “Sudbine i strasti”.

U Saurinom filmu strast je vrsta karaktera, a sudbina je od Boga i nepromenjiva. Nasuprot tome, u filmu koji će otovoriti festival, ono što se događa glavnoj junakinji nije sudbina već mőra koja može da se odagna. Strah i inercija podstiču sudbinu, a snaga može da je menja - po određenoj ceni. U tom smislu, Armendarizovom filmu pridružuju se Amador i Život je samo jedan. U sva tri, junakinje su žene koje pokušavaju da se odupru onome što im se dogadja ili im se tek sprema. U četvrtom filmu u kome je protagonista žena, otpor nije uspeo jer je strast nadvladala razum. Reč je o Agori, svojevrsnoj lekciji iz istorije kao sudbine koja se ponavlja. Shvataju to i bolivijski Indijanci u izvrsnom filmu Prodaće i kišu, ali se neće pomiriti s tim.

Da je ljudski je boriti se i da to ponekad daje rezultate, potvrđuje dirljiva komedija Kinez za poneti dok se u Crnom hlebu od sudbine, ipak, ne može pobeći.

Pred nama je devet mudro napisanih i znalački režiranih priča koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Jer su život kao strast, i film kao sudbina, dobitna kombinacija.

Nebojša Popović
Selektor programa


GOST: MONĆO ARMENDARIZ (1949)

Rođen je u Oljeti, selu u Navari, i do šeste godine rastao je u ruralnoj sredini koja je kasnije često prisutna u njegovim filmovima. Sa šest godina seli se u Pamplonu gde je odslužio vojsku, studirao elektrotehniku i zaposlio se kao profesor na Politehničkoj akademiji.

Paralelno se interesuje za film, kupuje kameru i počinje da snima prve dokumentarne filmove koji će obeležiti prvih nekoliko godina njegove filmske karijere od 1979. do 1984. godine. Iz tog perioda pamte se njegovi dokumentarni filmovi Pejzaži i Ugljari iz Navare. Većinu tih filmova snimio mu je Havijer Agiresarobe koji će mu kasnije snimati i neke igrane filmove.

Prvi, od ukupno osam igranih filmova, Tasio, Armendariz je uradio 1984. godine. U tom filmu, sa kojim je stekao popularnost, kroz pogled na svet dečaka u odrastanju prikazao je suštinu života u ruralnoj Španiji.

Dečje shvatanje sveta odraslih u filmu Tajne srca (1997) donelo mu je pregršt nagrada među kojima i nominaciju za Oskara i Plavog anđela na Berlinskom festivalu.

U Armendarizovom autorskom fokusu takođe su mladi ljudi koji traže načina da se artikulišu kao ličnosti. Reč je o filmovima 27 sati (1986) i Priče iz bara Kronen (1995). U prvom se bavi narkomanijom, a u drugom, koji ga je odveo u glavni program Kanskog festivala, portretiše novu špansku mladost.

Poznat kao istinski humanista, Monćo Armendariz je dobio niz uglednih priznanja, među kojima i Zlatnu školjku u San Sebastijanu, za film Pisma od Alua(1990) o životu afričkih ilegalnih imigranata u Španiji.

Svi Armendarizovi junaci imaju tajne koje su pokretači snažnih dramskih događanja. U Prekinutom ćutanju koje se događa na samom kraju Drugog svetskog rata, delikatno i strpljivo on gradi upečatljivu fresku vremena u kome je moral nalagao otpor fašizmu, ali je cena tog otpora umela da bude veća od morala.

U Obabi (2005) prvom Monćovom filmu koji je igrao na redovnom repetoaru srpskih bioskopa, svedoci smo kako izolovana sredina čuva svoje misterije. Ipak, najnoviji film Ne plaši se (2011) kojim se otvara jubilarni Peti španski metar, vrhunski je prikaz društva koje ne želi da se bavi svojom mračnom stranom.

Monćo Armendariz spada u red najboljih španskih reditelja. Pisao je scenarije za sve svoje filmove. Oženjen je producentkinjom Puj Orija. Dobitnik je najvećih nacionalnih filmskih priznanja.


PROGRAM

Ne plaši se (2011), Monćo Armendariz 

Sedmi dan (2004), Karlos Saura     

Blektorn (2011) , Mateo Gil

Kinez za poneti (2011), Sebastijan Borenstajn   

Prodaće i kišu (2010), Isijar Boljain

Amador (2010), Fernando Leon de Aranoa 

Crni hleb (2010), Agusti Viljaronga 

Život je samo jedan dan (2010), Huana Masijas 

Agora (2009), Alehandro Amenabar